236 | |||
(за)шуметь | |||
наст. вр. или буд. вр. | (за)шумлю | ||
(за)шумишь | |||
(за)шумит | |||
(за)шумим | |||
(за)шумите | |||
(за)шумят | |||
прош. вр. | (за)шумел | ||
(за)шумела | |||
(за)шумело | |||
(за)шумели | |||
повел. накл. | ед. ч. | (за)шуми | |
мн. ч. | (за)шумите | ||
деепр. | наст. вр. | шумя | |
прош. вр. | (за)шумев(ши) | ||
прич. | действ. наст. вр. | шумящий | |
страд. наст. вр. | - | ||
действ. прош. вр. | (за)шумевший | ||
страд. прош. вр. | - | ||
кр. ф. | м. р. | - | |
страд. | ж. р. | ||
прич. | ср. р. | ||
прош. вр. | мн. ч. |
© Eesti Keele Instituut a-ü sõnastike koondleht veebiliides @ veebihaldur |