| 320 | |||
| (с)рубить | |||
| наст. вр. или буд. вр. | (с)рублю | ||
| (с)рубишь | |||
| (с)рубит | |||
| (с)рубим | |||
| (с)рубите | |||
| (с)рубят | |||
| прош. вр. | (с)рубил | ||
| (с)рубила | |||
| (с)рубило | |||
| (с)рубили | |||
| повел. накл. | ед. ч. | (с)руби | |
| мн. ч. | (с)рубите | ||
| деепр. | наст. вр. | рубя | |
| прош. вр. | (с)рубив(ши) | ||
| прич. | действ. наст. вр. | рубящий | |
| страд. наст. вр. | рубимый | ||
| действ. прош. вр. | (с)рубивший | ||
| страд. прош. вр. | (с)рубленный | ||
| кр. ф. | м. р. | (с)рублен | |
| страд. | ж. р. | (с)рублена | |
| прич. | ср. р. | (с)рублено | |
| прош. вр. | мн. ч. | (с)рублены | |
|
© Eesti Keele Instituut
a-ü sõnastike koondleht
|