320 | |||
(с)рубить | |||
наст. вр. или буд. вр. | (с)рублю | ||
(с)рубишь | |||
(с)рубит | |||
(с)рубим | |||
(с)рубите | |||
(с)рубят | |||
прош. вр. | (с)рубил | ||
(с)рубила | |||
(с)рубило | |||
(с)рубили | |||
повел. накл. | ед. ч. | (с)руби | |
мн. ч. | (с)рубите | ||
деепр. | наст. вр. | рубя | |
прош. вр. | (с)рубив(ши) | ||
прич. | действ. наст. вр. | рубящий | |
страд. наст. вр. | рубимый | ||
действ. прош. вр. | (с)рубивший | ||
страд. прош. вр. | (с)рубленный | ||
кр. ф. | м. р. | (с)рублен | |
страд. | ж. р. | (с)рублена | |
прич. | ср. р. | (с)рублено | |
прош. вр. | мн. ч. | (с)рублены |
© Eesti Keele Instituut a-ü sõnastike koondleht veebiliides @ veebihaldur |